Dubravka Ugrešić

NIKOG NEMA DOMA

Beleška o autorki:
Dubravka Ugrešić je autorka knjiga kratkih priča “Poza za prozu” i “Život je bajka”; romana “Štefica Cvek u raljama života”, “Forsiranje romana-reke”, “Muzej bezuvjetne predaje” i “Ministarstvo boli”; i zbirki eseja “Američki fikcionar”, “Kultura laži” i “Zabranjeno čitanje”. Njene knjige prevedene su na gotovo sve evropske jezike i nagrađivane međunarodnim nagradama (godišnja švajcarska nagrada za najbolju evropsku knjigu eseja “Charles Veillon”; holandska nagrada “Versetsprijes”; austrijska nagrada za evropsku književnost, “Osterreichischen Staatspreis fur Europaishe Literatur”; nemačka nagrada za esejistiku “Heinrich Mann”). U 2005. godini, njen najnoviji roman “Ministarstvo boli” (Fabrika knjiga, 2004) preveden je i objavljen u Holandiji, Velikoj Britaniji, Švedskoj i Nemačkoj; a pripremaju se izdanja u Danskoj, Norveškoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Poljskoj, Bugarskoj, Makedoniji i Sloveniji.
Dubravka Ugrešić bavila se i naučnim radom. Napisala je studiju “Nova ruska proza”, uredila antologiju savremene ruske proze “Pljuska u ruci”, a bila je i dugogodišnja kourednica “Pojmovnika ruske avangarde”. Objavila je i knjige za decu (“Mali plamen”, “Filip i Srećica”, “Kućni duhovi”), napisala nekoliko televizijskih i filmskih scenarija (“Kako preživjeti do prvoga”, “U raljama života”, “Za sreću je potrebno troje”), i jednu dramu za holandsko-belgijsku pozorišnu produkciju.
Živi u Amsterdamu, piše za evropske novine i časopise i povremeno predaje na američkim univerzitetima.

Beleška o knjizi:
Zbirka ogleda “Nikog nema doma” nadovezuje se na esejističke knjige – “Američki fikcionar”, “Kultura laži” i “Zabranjeno čitanje” – u kojima Dubravka Ugrešić opisuje kako “grle se Istoka i Zapad” i razmatra posledice tog “zagrljaja”: nagle promene s kojima se suočavaju građani novog ‘globalnog’ društva, i njihov uticaj na pisanje i čitanje književnosti. Kompetentno i pripovedački vešto, s moralnim patosom koji ne nagriza stalno prisutna ironijska distanca, Dubravka Ugrešić pita šta su nam dobrog/lošeg doneli događaji – i lokalni i globalni – s kraja prošlog i s početka ovog stoleća, i šta još možemo da očekujemo. A što se književnosti tiče: kakva je korist od odrednica nacionalnih književnosti koje ne uspevaju da obuhvate sve duži niz značajnih autora i sve veći broj čitalaca koji odbijaju ili naprosto više ne mogu da se identifikuju s bilo kojom nacijom?