Ивaн Jaнкoвић

КАТА НЕСИБА И КОМЕНТАРИ

О аутору:
Иван Јанковић је рођен 1946. године у Београду, где и сада живи као слободни пензионер. Социолог и правник, дугогодишњи адвокат. Оснивач Удружења за борбу против смртне казне (1981) и невладине организације Србија против смртне казне (2012). Члан Европског комитета за спречавање мучења (2007–2013). Објавио монографије „На белом хлебу“ (2012) и „Смрт у присуству власти“ (1985) и, као коаутор: „Забрана злостављања: приручник за полицију и затворско особље“ (2010), „Косовски чвор: дрешити или сећи?“ (1990), „Друштвене девијације: критика социјалне патологије“ (1981), као и више чланака у правним, социолошким и историјским часописима

О књизи:
Књига о јавној блудници Кати Несиби и њеним колегиницама, то јест о проституцији у Србији у 19. веку, вишеструко је субверзивна, као што то на чињеницама утемељене и поштено испричане повести о проституцији, проституткама и њиховим клијентима углавном јесу. У нашем посебном случају, педантно проучена и у причу вешто сложена архивска грађа руши слику о такозваном златном или херојском добу настанка модерне српске државе. Ништа боље ствари не стоје ни када се потражи одговор на питање – а шта се у међувремену променило? Као одраз у огледалу, „Ката Несиба и коментари“ нам сугеришу – мало тога.
Та сазнања, међутим, нимало неће умањити ужитак у читању ове историографске прозе. Сасвим примерено оријенталном контексту своје теме, дакле према класичном наративном узору „Хиљаду и једне ноћи“, приповедач ниже епизоде и на позорницу, као клијенте и сараднике своје јунакиње, изводи бројне карактере, у распону од познатих историјских личности до такозваних обичних људи или пак делатника с оне стране закона.
Изабрана архивска грађа (у којој претежу судски документи), са фокусом на свакодневни живот, наводи на закључак да се крећемо унутар жанра историје приватног живота. Али, тај нагласак на приватном не сме да заведе на криви траг. „Приватно“ овде треба читати и као ознаку за историјски приказ почетака модернизације и урбанизације, једном речју: капитализма, на тлу данашње Србије. И у том смислу, избор проститутке као главне јунакиње прикладно је симболичан – као спона са претходним временима и као наговештај онога што долази.